Avio-Karte

U našoj agenciji možete uraditi rezervacije avio-karata za sve destinacije u Evropi i svetu. Možemo vam ponuditi karte na redovnim linijama nacionalnih prevoznika, ali i one po najnižim tarifama, takozvanih loukost kompanija, direktno i sa presedanjima, kao  i usluge transfera sa i do aerodroma bilo gde u svetu. S obzirom na to da poznajemo mnoge evropske aerdorome, možemo vam olakšati snalaženje na njima, posebno kada je u pitanju presedanje, tj. čekanje na naredni let.

Za više informacija, možete nas kontaktirati na broj telefona  011/413-5831, radnim danima od 10h-19h kao i na e-mail: atlastravelbg@gmail.com

Prijatan let!

Vaš Atlas Travel Service!

Pretraga avio-karata:

Propisi:

Avion kasni ili je let otkazan. Putnici satima čekaju na aerodromu. Koja su njihova prava u takvim situacijama? Da li mogu da očekuju bilo kakvu korisnu informaciju, vodu, sendvič, krevet? Iako su njihova prava razumna i zagarantovana brojnim međunarodnim konvencijama oni će ih ostvariti samo ako to zatraže. U većini situacija aviokompanije postupaju po principu “od onoga što im pripada dati samo onoliko koliko traže”. Zato je veoma važno da putnici budu detaljno upoznati sa svim pravima koja im pripadaju u situacijama kada ne mogu da polete iz bilo kog razloga.

Kašnjenje leta:

Smatra se da let kasni ukoliko je njegov polazak odložen na određeno vreme zbog neplaniranih okolnosti.

Razlozi za kašnjenja leta u odlasku ili dolasku mogu biti: gužva na poletno-sletnoj stazi ili nedostatak slobodnih gejtova za ukrcavanje  ili iskrcavanje putnika kao i razni tehnički razlozi. Najčešći razlog za kašnjenje aviona su meteorološki uslovi koji zahtvaju odlaganje poletanja ili sletanja. Svako kašnjenje koje je manje od dva sata smatra se normalnim u avio saobraćaju i pravno prihvatljivim. Aviokompanije u tom slučaju nemaju nikakvih obaveza prema putnicima.

Putnici ne bi trebalo da planiraju putovanje avionom na važne događaje ako je planirano vreme dolaska unutar dva sata do bitnog događaja. Tako rizikuju da propuste važan događaj i da ostanu bez ikakvog prava na nadoknadu od strane aviokompanije.

Obaveza zbrinjavanja putnika

Obaveze aviokompanija prema putnicima određene su vremenom i udaljenošću. Svi putnici imaju pravo na zbrinjavanje koje se u zavisnosti od dužine kašnjenja razlikuje.

Osnovna pomoć

U svim predviđenim slučajevima kašnjenja putnici imaju pravo na besplatan obrok i osvežavajuće napitke primerene vremenu čekanja, kao i dva besplatna telefonska poziva ili na dve poruke putem teleksa, faksa ili elektronske pošte.

Dodatna pomoć

U situacijama kada se očekuje kašnjenje od najmanje jednog dana posle prethodno najavljenog vremena polaska, putnici imaju pravo i na hotelskih ili drugi odgovarajući smeštaj kao i na transfer između aerodroma i mesta smeštaja i nazad.

Posebna pomoć

Pripada putnicima koji su pogođeni izuzetno dugačkim kašnjenjem, od pet sati i više. U tom slučaju putnik ima pravo na vraćanje troškova ili preusmeravanje puta. On ima pravo na izbor između sledećih mogućnosti:

  • nadoknada troškova u visini pune cene putne karte po kojoj je ona kupljena, za deo ili delove putovanja koji nisu ostvareni i za deo ili delove putovanja koji su ostvarenji, ako let više ne služi svrsi koji je putnik prvobitno planirao, zajedno sa, kada je to relavantno, povratnim letovom u prvu tačku polaska, što je pre moguće.
  • Preusmeravanje puta do krajnjeg odredišta što je pre moguće ili preusmeravanje puta nekog kasnijeg datuma, kako je putniku prihvatljivo.
  • Putnik može biti uz ličnu saglasnost preusmeren i na alternativni aerodrom u regionu ali u tom slučaju aviokompanija snosi troškove transfera do prvobitne destinacije.

Odšteta i pomoć prema tipovima kašnjenja

Putnici pored pomoći u slučaju kašnjenja imaju prava i na odštetu koja zavisi od dužine kašnjenja i udaljenosti krajnje destinacije. Prema ova dva kriterijuma zakon razlikuje tri vrste kašnjenja:

  • Za dva sata ili više, u okviru zone leta do 1.500 km
    u ovom slučaju putnik ima pravo na osnovnu pomoć kao i na odštetu u vrednosti od 250 evra
  • Za tri sata ili više, u okviru zone leta od 1.500 do 3.500 km unutar Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECAA)
    u ovom slučaju putnik ima pravo na osnovnu i/ili dodatnu pomoć kao i na odštetu u vrednosti od 400 evra.
  • Za četiri sata ili više, u slučajevima koji ne spadaju u prethodna dva
    u ovom slučaju putnik ima pravo posebnu pomoć i na odštetu u vrednosti od 600 evra.

Ostvarivanje prava na pomoć i odštetu

Aviokompanija čiji let kasni je dužna da obavesti putnika o svim njegovim pravima u konkretnom slučaju. Putnici treba da zahtevaju informaciju o svojim pravima od službenika aviokompanije i da insistiraju na poštovanju zakonom predviđenih postupaka.

Ukoliko aviokompanije ne ispuni svoje zakonom predviđene obaveze putnik može podneti žalbu aviokompaniji, a ako na žalbu ne dobije pozitivan odgovor može se obratiti putem formulara za reklamacije Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

O svim detaljima u vezi sa kašnjenjem leta putnik se može informasati u okviru Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju

Otkazivanje leta:

Otkazivanje leta je izostanak leta koji je prethodno bio predviđen a na kome ima bar jedno rezervisano ili prodato putničko mesto.

Let može biti otkazan iz više razloga. Ukoliko postoji neki kvar na avionu ili nedostatak onda se radi o otkazivanju iz tehničkih razloga. Let može biti otkazan u slučaju zatvaranja odlaznog ili dolaznog aerodroma, kao i u slučajevima raznih štrajkova.

Aviokompanije mogu otkazati letove iz komercijalnih razloga, kada imaju izuzetno mali broj putnika na letu. Ovo nije dozvoljeno, pa se ovaj razlog uvek krije od putnika i javnosti.

Putnici su zakonom zaštićeni od otkazivanja letova i u ovim situacijama su jasno propisana njihova prava. U slučaju nepoštovanja prava putnika kod otkazanih letova aviokompanija može snositi posledice prema zakonu.

Obaveze aviokompanije

U slučaju otkazanog leta aviokompanija je dužna da putniku ponudi jednu od dve opcije: preusmeravanje na drugi let ili povraćaj svih troškova.

Preumseravanje na drugi let

Aviokompanija koja je otkazala let treba da ponudi putniku preusmeravanje na drugi let, prema sličnim uslovima prevoza što je pre moguće. Drugi let može biti i nekog kasnijeg datuma, ukoliko je to putniku prihvatljivo.

Pravo putnika na odštetu

Svi putnici čiji je let otkazan imaju pravo na naknadu štete prema univerzalnom obrascu:

  • 250 evra za letove do 1.500 km
  • 400 evra za letove između 1.500 i 3.500 km ako su unutar evropskog zajedničkog vazduhoplovnog područja (ECAA)
  • 600 evra za letove za sve ostale letove.

Aviokompanije mogu smanjiti naknadu štete za 50% ukoliko ostvareno vreme dolaska u okviru preusmerenog putovanja ne premaši dva sata (za letove do 1.500km), tri sata (za letove od 1.500 do 3.500km) i četiri sata (za ostale letove).

Pravo na nadoknadu štete nemaju putnici:

  • koji su o otkazivanju leta obavešteni minimu dve nedelje pre prvobitno planiranog polaska i ako im je ponuđeno preusmeravanje puta koje omogućava da otputuju najviše dva časa pre polaska predviđenog po redu letenja i sda stignu na krajnje odredište u okviru četiri časa od vremena vremena dolaska predviđenog po redu letenja.
  • koji su o otkazivanju leta obavešteni minimum nedelju dana pre prvobitno planiranog polaska i ako im je ponuđeno preusmeravanje puta koje omogućava da otputuju najviše jedan čas pre polaska predviđenog po redu letenja i da stignu na krajnje odredište u okviru dva časa od vremena dolaska predviđenog po redu letenja.

Nadoknada štete i vanredne okolnosti

U slučaju vanrednih okolnosti koje nisu mogle da se izbegnu iako su preduzete sve razumne mere, aviokompanija nije obavezna da nadoknadi štetu putnicima. U ovim situacijama putnik ima pravo samo na nadoknadu troškova ili preumeravanje puta.

Nijedan zakon ne precizira vanredne okolnosti, tako da na ovom polju postoje brojne nedoumice. U slučaju bilo kakve sumnje u razloge otkazivanja leta, aviokompanija ima obavezu dokazivanja, a ne putnik.

Kako bi se utvrdilo da li je neki razlog vanredna okolnost ili ne, potrebno je konsultovati evropsku zakonodavnu praksu iz koje se mogu izvući neki generalni zaključci.

Prema dosadašnjoj evropskoj zakonodavnoj praksi u vanredne okolnosti koje oslobađaju aviokompanije obaveze plaćanja odštete se mogu svrstati u nekoliko grupa:

  • Vremenske neprilike (sneg, vetar, kiša, oluja i sl.)
  • Velike nesreće: vulkanske erupcije, zemljotresi, poplave, požari i dr.
  • Ratovi, oružani sukobi, terorističke pretnje
  • Avionske nesreće i incidenti na aerodromu
  • Štrajkovi u službama koje nisu deo aviokompanije (aerodromi, kontrole leta)
  • Ugroženena bezbednost letenja: Ukoliko nadležni organ proglasi zonu privremene ili trajne zabrane leta na određenom području (razlozi mogu biti svi prethodno pobrojani)

U vanredne okolnosti prema dosadašnjoj praksi ne spadaju:

  • kvarovi na letelici (aviokompanija se smatra odgovornom za njeno održavanje)
  • štrajkovi u kompaniji (bilo koja služba unutar aviokompanije)
  • operativni razlozi (nedostatak aviona kojima bi se obavio saobraćaj zbog kašnjenja na prethodnim letovima ili zbog kvara)
  • komercijalni razlozi (aviokompanija nema dovoljan broj putnika, pa otkazuje let zarad uštede)

Zakonski okvir

Prava putnika u slučaju otkazivanja leta detaljno reguliše Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju Republike Srbije.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ima ulogu nadzornog i inspekcijskog organa kada su odredbe ovog zakona u pitanju.

Oštećeni putnici i oni čija prava nisu ispoštovana treba da se reklamacijom obrate aviokompaniji. U slučaju negativnog odgovora, putnici imaju mogućnost da reklamaciju ulože Direktoratu preko propisanog obrasca.

Uskraćeno ukrcavanje:

Svaki putnik koji poseduje aviokartu i koji je izvršio registraciju za let u propisanom roku ima pravo da se ukrca u avion.

Međutim, može se desiti da putniku bude uskraćeno ukrcavanje (denied boarding).

Uskraćeno ukrcavanje može da se dogodi iz razloga prekobrojnih putnika (overbooking) ali može biti i iz drugih razloga.

Razlikuju se dve vrste uskraćenog ukrcavanja: opravdano i zbog prekomernog broja putnika.

Opravdano uskraćeno ukrcavanje

Ukoliko postoji bilo kakav vid sumnje u putnika onda službena lica aviokompanije (zemaljsko osoblje) ili kabinsko osoblje imaju pravo da putniku uskrate ukrcavanje, tj. da mu ne dozvole da uđe u avion. Razloga za ovakav postupak ima više.

Zdravstveni razlozi

Ako službenici aviokompanije procene na osnovu izgleda i držanja da putnik ima potencijalnih zdravstvenih problema imaju pravo da ga upute na dodatni pregled kod aerodromskog lekara ili da mu ne dozvole ukrcavanje u avion. Putnici koji pokazuju simptome nekih zaraznih bolesti moraju biti zadržani na aerodromu i smešteni u karantin.

Službenici imaju pravo da putnike sa sumnjivim simptomima momentalno izoluju i da im uskrate pravo na ukrcavanje. Vizuelnu kontrolu putnika obavljaju svi službenici na aerodromu koji se nalaze u lancu procedura koje putnik prolazi, počev od službenika na šalterima za registraciju pa preko pasoške i carinske kontrole do službenika u gejtovima i kabinskog osoblja. Simptomi koji se posebno prate i na koje se trenutno reaguje su znaci povišene telesne temperature, drhtavica, crvenilo, prekomerno znojenje, kijanje, kašljanje, češanje.

Bezbednosni i sigurnosni razlozi

u slučaju posedovanja nekakvog oružja, nasilničkog ponašanja, upućenih pretnji i slično.

Administrativni razlozi

Ukoliko putnik ne poseduje ispravnu putnu dokumentaciju on može biti odbijen već prilikom čekiranja.

Pasoš kome je istekla važnost, neregularna viza ili neko drugo narušavanje emigracionih ili imigracionih pravila takođe mogu da budu razlog za odbijanje ukrcavanja.

Uskraćeno ukrcavanje zbog prekomernog broja putnika

‘Overbuking’ (eng. overbooking) znači da je na letu više registrovanih putnika nego što u avionu ima mesta. Treba znati da sve aviokompanije uračunavaju faktor rizika prilikom formiranja cena aviokarata ili njihovog puštanja u prodaju. Na svakom planiranom letu ima izvestan broj putnika koji se ne pojave na čekiranju a pri tom i dalje imaju validnu aviokartu i rezervaciju koja nije promenjena ili stornirana. Putnici koji se nisu pojavili (no shown putnici) predstavljaju veliki finansijski rizik za aviokompanije. Da su oni svoje karte otkazali na vreme ili menjali njihova mesta na avionu bi bila slobodna za dalju prodaju. Ovako njihova mesta ne mogu da se prodaju i onda kada dođe vreme leta ona ostaju prazna.

Ovo ne samo da je finansijski nepovoljno za aviokompanije već i sa tehničke strane komplikuje procedure. Svaki avion ima strogo propisanu težinu na osnovu koje se u njega sipa tačno određena količina kerozina. Svaka promena težine izaziva poremećaj u potrošnji kerozina (više putnika veća potrošnja i obrnuto. S obzirom da avion sleće sa ispražnjenim rezervoarima onda je jasno da se sav višak uludo rasipa tokom prilaza aerodromu što ne samo da povećava potrošnju već i značajno utiče na životnu sredinu.

Iz tih razloga aviokompanije uvek prodaju veći broj karata od postojećeg kapaciteta. Broj karata se određuje na osnovu očekivanog broja no-shown putnika. Izuzetno se desi da na letu nema puno putnika koji se nisu čekirali i u tom slučaju se događa overbuking.

Prava putnika koji su dobrovoljno odustali od ukrcavanja

U slučaju potrebe prvo se traže dobrovoljci koji su spremni da odustanu od planiranog poletanja. Putnik zauzvrat dobija ili povraćaj kompletno uplaćenih sredstava u roku od 7 dana ili prihvata preusmeravanje puta po sličnim uslovima kao što je prvobitno planirao i u što kraćem vremenskom razmaku.

Putnik koji dobrovoljno odustaje od leta pored svih ovih prava može da se dogovara sa predstavnicima aviokompanije o beneficijama.

Ukoliko se odluči za preusmeravanje na alternativni let, putnik ima pravo na aerodromsku pomoć adekvatnu vremenu čekanja na novi let. Pomoć podrazumeva obrok, osvežavajuće piće, telefonski razgovor (faks, sms, email poruku) smeštaj i transfer do mesta smeštaja.

Putnik koji dobrovoljno odustaje od putovanja nema pravo na nadoknadu štete.

Prava putnika kojima je uskraćeno ukrcavanje protiv njihove volje:

Ukoliko nema dobrovljaca koji će odustati od ukrcavanja službenici aviokompanija imaju pravo da nekome od putnika uskrate ukrcavanje. Obično su to poslednje čekirani putnici. Putnici sa posebnim potrebama ili oni koji imaju vezane letove, koji lete sa još nekim ili u manjoj grupi, koji imaju određene obaveze zbog kojih i lete bivaju ostavljeni na letu.

Kada je putnicima uskraćeno ukrcavanje protiv njihove volje oni imaju ista prava kao u slučaju kada je došlo do otkazivanja leta. Aviokompanija ili njen predstavnik su dužni da putnika obaveste o pravom razlogu za uksraćivanje ukrcavanja i o svim pravima koja u takvoj situaciji imaju.

Avioprevoznik putniku treba da ponudi izbor između dve opcije: povraćaj uplaćenih sredstava ili preusmeravanje na alternativni let uz saglasnost putnika. U zavisnosti od vremena alternativnog leta, putnik ima pravo na pomoć na aerodromu adekvatnu dužini čekanja na novi let (hrana, osvežavajuće piće, smeštaj, transfer, telefonski poziv, faks, email…)

Ukoliko se putnik odluči za odustajanje od putovanja, avioprevoznik mu refundira troškove karte bez na način na koji je putnik uplatio kartu u roku od sedam dana ili drugačije ako se obe strane o tome dogovore.

Putnik ima pravo na nadoknadu štete u sledećem iznosu:

  • 250 evra za letove dužine do 1.500 km,
  • 400 evra za letove od 1.500 i 3.500 km (unutar zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja – ECAA)
  • 600 evra za ostale letove

Gubljenje konekcije:

Putnici čije putovanje obuhvata više letova uz presedanje na nekom usputnom aerodromu su transferni putnici, a aerodrom na kome obavljaju presedanje naziva se transferni aerodrom.

Aviokompanije osim direktnih letova koje imaju u svojoj ponudi putnicima nude i transferne letove, najčešće sa presedanjem na svom glavnom aerodromu koji se naziva „hub“ (čvorište).

Putnik koji poseduje aviokartu koja uključuje transfer na drugi avion i drugi let ostvaruje ista prava kao i svaki drugi putnik koji putuje direktno. Ukoliko je putniku izdata jedna karta za celokupno putovanje onda je aviokompanija odgovorna za gubitak konekcije u slučaju kašnjenja prvog leta.

Kašnjenje prvog leta

Ukoliko prvi let kojim putnik stiže na transferni aerodrom kasni, putnika mogu čekati na ukrcavanje za naredni let, ali to nije obavezna praksa. O ovome odlučuje posada na drugom letu u dogovoru sa službenicima aviokompanije. Ukoliko prvi let razumno kasni a drugi let ima mogućnosti kratkotrajnog odlaganja poletanja onda će aviokompanija sačekati svog putnika ili putnike. Ukoliko se proceni da je kašnjenje veliko ili da može ozbiljno narušiti dalji red letenja aviokompanije onda drugi let poleće na vreme, a putnik koji je propustio svoj tranzit ima mogućnost da problem reši rerutiranjem koje će dogovoriti sa predstavnikom aviokompanije.

U tom slučaju putnik neće imati nikakve dodatne troškove, a aviokompanije je dužna da mu obezbedi pomoć u vidu hrane i pića primerenu dužini čekanja na naredni let. Ako je novi let sledećeg dana, aviokompanije je obavezna da putniku obezbedi hotelski smeštaj (minimum tri zvezdice) kao I transfer od aerodroma do hotela i nazad.

Važno upozorenje:
Samo su konektovani letovi za koje je izdata jedna aviokarta povezani, a aviokompanije imaju odgovornost prema ovom putniku tokom celog putovanja uključujući i transfer na aerodromu.
Letovi koji se nadovezuju ali za koje su izdate dve odvojene karte se ne smatraju povezanim letovima i za njih ne važe nikakava pravila o transferu i aviokompanije ne snose nikakvu odgovornost u slučaju kašnjenja leta zbog koga je propuštena konekcija.

Minimum Connecting Time

Prilikom pravljenja rezervacije sistemi su podešeni tako da automatski izbacuju nepovoljne konekcije iz prikaza.

Na osnovu minimalnog vremena potrebnog za konekciju (minimum connecting time) rezervacioni sistem prikazuje samo one konektovane letove koji putniku omogućavaju da obavi presedanje uz poštavnje svih usputnih aerodromskih procedura.

Svaki aerodrom određuje sopstveno minimalno vreme na osnovu organizacije na aerodromu i njegove veličine, a aviokompanije su dužne to vreme da poštuju.

Aerodromske procedure

Transferni putnici moraju da prođu određene aerodromske procedure. Iako se nalaze u tranzitnoj aerodromskoj zoni, oni ponekad moraju da prođu pasošku kontrolu, ako je njihov transfer sa međunarodnog na domaći let. Ovo važi i kada se transfer obavlja sa vanšengenskog na unutaršengenski let.

Putnike koji su propustili naredni let zbog zadržavanja na aerodromu usled gužve na pasoškoj kontroli ili KD kontroli, a njihov prvi let je bio na vreme, aviokompanija može da odbije da besplatno prebaci na drugi let.Nijedan zakon ni domaći ni evropski se ne bavi ovom situacijom, a aviokompanije smatraju da nisu dužne da putniku omoguće besplatno naredni let pošto nisu ni bile odgovorne za kašnjenje.

Osim pasoške kontrole putnik često treba da prođe i kontradiverzionu-kontrolu (KD kontrola) ili prilikom ulaska u gejt ili prilikom prolaska iz jedne u drugu aerodromsku zonu. Ovakve kontrole postoje unutar tranzitnih zona na svim mestima gde može doći do mešanja dolaznih i odlaznih putnika.

Registracija transfernih putnika je takođe obavezna ukoliko putnik nije registrovan za celokupno putovanje još na polaznom aerodromu. U tom slučaju on na početku putovanja dobija sve boarding karte (kupone za ukrcavanje), za svaki let posebno.

Ako se desi da izgubi kupon za ukrcavanje za naredni let, treba da se hitno javi na transferni šalter.

Prilikom registracije za naredni let putnik registruje i svoj prtljag obično do krajnje destinacije. Od ovog pravila se može odstupiti ukoliko se radi o transferu sa međunarodnog na domaći let. Tada pojedine države mogu zahtevati carinjenje unete robe i prtljag se mora preuzeti na transfernom aerodromu, potom treba da prođe carinsku proceduru i onda ponovo mora biti registrovan za naredni (domaći) let.

Izgubljen ili oštećen prtljag:

Putnik kome predati prtljag na odlaznom aerodromu nije stigao na krajnju destinaciju prijavljuje gubitak prtljaga na posebno označenom šalteru (LOST LUGGAGE / LOST BAGGAGE / LOST AND FOUND). Putnik koji prijavljuje gubitak prtljaga mora da priloži aviokartu na kojoj se nalaze nalepnice za prtljag koji je predat. Nalepnice na kartu zalepi službenik aviokompanije koji vrši registraciju putnika za let. Ova nalepnica usled rukovanja prtljagom ili vremenskim neprilika može da bude oštećena ili da spadne i da se zagubi što prouzrokuje odlazak prtljaga na pogrešnu stranu. Sortiranje prtljaga se vrši ručno od strane aerodromskih službenika na osnovu nalepnica i uvek postoji mogućnost da ljudskom greškom neki prtljag bude stavljen na “pogrešnu” traku i da ode na neželjenu destinaciju.

Kada putnik izvrši prijavu izgubljenog prtljaga služba za potragu izdaje “zapisnik o neprispeću prtljaga”. Zapisnik sadrži informacije o veličini, obliku i sadržaju kofera kao i kontakt podatke putnika. Potraga za izgubljenim prtljagom pripada aerodromskim službama. Kretanje prtljaga se elektronski prati. Svaki prtljag koji je predat ima nalepnicu (tag) na kojoj se nalaze oznaka destinacije kao i bar kod preko koga se mogu proveriti podaci o njegovom vlasniku i itinereru. Kada prtljag “zaluta” i pojavi se na nekom drugom aerodromu onda se on evidentira i uz detaljne opise unosi u elektronsku bazu podataka gde ga mogu pronaći oni koji su za to zaduženi na odredišnom aerodromu na kome je njegov nestanak prijavljen.

Oštećen prtljag ili eventualna krađa sadržaja prtljaga mora se takođe prijaviti na propisanom obrascu na istom šalteru.

Izgubljen prtljag se u većini slučajeva pronalazi u roku od 24 časa a retko se dešava da se nađe kasnije. Locirani prtljag se šalje prvim letom do krajnjeg odredišta gde se najčešće isporučuje putniku na njegovu kućnu adresu, hotel ili mesto boravka.

U slučaju oštećenja ili gubitka prtljaga putnik ima pravo na odštetu koju mu isplaćuje aviokompanija. Montrealskom konvencijom utvrđena je maksimalna visina oštete za prtljag. Putnik ima pravo na nadoknadu štete u visini od 1300 posebnih prava vučenja* (okviran iznos: 1.200 evra).

Većina aviokompanija refundira neplanirane troškove kupovine neophodne garderobe ukoliko je putnik ostao bez prtljaga nekoliko dana. Kompanije ovu nadoknadu vrše samo ako je putnik bez prtljaga ostao u destinaciji koja nije njegovo mesto prebivališta. Aviokompanije takođe same određuju visinu refundacije i prihvataju samo razumne troškove.

Službe za traganje za prtljagom u Beogradu

Na aerodromu “Nikola Tesla” postoje dve službe za prtljag:

  • Služba za prihvat, otpremu i traganje za prtljagom “LOST & FOUND”, je aerodromska služba, koja se opslužuje putnike svih aviokompanija koje sleću na beogradski aerodrom, osim Jat Airways-a, koji ima sopstvenu službu. “Lost & Found” šalter se nalazi u dolaznom holu na mestu prijema prtljaga, ispred carinske kontrole i izlaza. Služba na zahtev putnika besplatno dostavlja prtljag putnicima na kućnu ili hotelsku adresu na teritoriji Srbije. Putnici na sopstveni  zahtev mogu i sami preuzeti prtljag ( u periodu od 08 do 12 i od 19 do 21 čas). Radno vreme službe je svakog dana od 06 sati pa do poslednjeg sletanja aviona aviokompanije sa kojima služba ima ugovor za obavljanje ove usluge. Telefon službe je: 011/209-4854 a radno vreme call centra je svakog dana od 8 do 12 i od 19 do 21 čas.
  •  “SU-PORT” vrši potragu izgubljenog prtljaga Jat Airways-a. Ova služba se nalazi u dolaznom holu. Prtljag se dostavlja putnicima na kućnu adresu (u hotel) samo ukoliko prilikom popunjavanja zapisnika o neprispreću prtljaga u formularu daju saglasnost da im se prtljag dostavi. Radno vreme je od 05 do 23 časa. Kontakt telefoni ove službe su: 011/2676-374, 065/2267-050. E-mail adresa ove službe je: su-port.lostandfound@jat.com

Putnik kome se dostavlja prtljag na kućnu adresu treba da ima u vidu da taj prtljag mora da prođe carinsku kontrolu. Ukoliko carinska služba odbije da uradi kontrolu bez prisustva putnika onda on mora da dođe lično po svoj prtljag. Ukoliko carinska služba pristane da uradi pregled, po završetku se prtljag plombira i sprema se za isporuku putniku.

Worldtracer

Izgubljen prtljag se može pratiti preko interneta. Sistrem praćenja izgubljenog prtljaga je poznat kao “Worldtracer” i uz njegovu pomoć putnici četrdesetak najvećih svetskih aviokompanija mogu sami pronaći svoj izgubljeni kofer. Na sajtu http://www.mylostbag.com potrebno je uneti prezime putnika i referentni broj koji se može naći na prtljažnoj nalepnici zalepljenoj u aviokartu.